U Žumberku su sve jeseni lijepe , ali prije su bile ljepše . Sve što je urodilo , jako dobro je pobrano , pospremljeno , ništa se nije bacilo , sve je imalo svoju svrhu , nama je sve to bilo zlata vrijedno.
Mahune (gra u komunama ), meni zaslužuje posebnu priču. Prve mahune ,skuhane , ocjeđene , prelivene gustim zafrigom , nosile su se koscima uz župu s rezancima , meso i krumpjere. Jeli smo ih ovisno o urodu , trebalo je ostaviti za sjeme i za zimu. Najslađe su bile one zadnje kasnojesenske , već se malo uzrnile . Mati je u crvenom pikastom loncu na župi od kuhanog ” ključa od šunke ” ( bunceka ) skuhala mahune , malo iskominjanog friškog gra , žutog korjenja , mlade korabe , i malo krumpjera.
To je bilo jelo ! Sad mi se čini da je bilo slatko , valjda od mahuna korjenja i mlade korabe , ali sigurno je bilo slatko od djetinjstva , mladosti i doma u Žumberku. (Zdenka Kranjčec)